Nova knjiga: KALENDAR OBREDA VLAHA SA HOMOLJA
Autor: Danica Đokić, etnolog Narodnog muzeja u Požarevcu
Knjiga Zvezdane Stanojević, „Kalendar obreda Vlaha sa Homolja“ pretstavlja autentičan zapis o obredima i verovanjima vlaškog stanovništva koje živi u selima na blagim pobrđima Homoljskih planina: Melnici, Ranovcu, Kladurovu, Rašanacu, Ždrelu i Stamnici.Planinski masiv se u ovm delu spušta prema slivu Mlave formirajući istoimenu atropogeografsku oblast.
Kalendarski obredi su veoma značajan segment svake kulture, jer u sebi sublimiraju ljudsko i društveno poimanje vremena i prirode. Oni su svojevrsni orjentiri u vremenu i prostoru, u kome, i na kome čovek živi.
U tradicijskim kulturama, ljudi su u velikoj meri zavisili od prirode. Ne samo da su je posmatrali, već su i uočavali njene zakonitosti pokušavajući da i sami, putem obreda, utiču na nju. Tako su nastali rituali, koji se svake godine ponavljaju prateći damare prirode.
Kultura Vlaha svoju posebnost duguje arhaičnim elementima, koji su se očuvali kroz dugi vremenski preiod, odslikavajući u svom duhovnom jezgru odnos prema razumljivom i nerazumljivom svetu prirodnog i natprirodnog, prema realnosti i mitologiji, svetu živih i svetu predaka i pokojnika. Ovaj odnos prepoznaje se u obredima koji se odvijaju tokom godine u određeno vreme, označeno kao praznično. Prema bogatstvu obredne prakse, izdvajaju se više ili manje značajni vremenski periodi. Vrlo bitno vreme je početak godine. To je novo vreme markirano u ritualima vezanim za božićne praznike. Vreme prelaska zime u proleće, odnosno, na religijskom planu iz smrti u život, predstavljeno je u pokladnom ritualu Buđenje i obnavljanje prirode tokom proleća slavi se u svim obredima vezanim za mnoge praznike od uskršnjeg ciklusa, preko Đurđevdana, do rusaljskih obreda. U njima se proslavlja novi život, obezbeđuju uslovi za dobar rod, predupređuje realna opasnost, poklanja pažnja pokojnicima i precima u nastojanju da im se nameni hrana, voda, vatra, novi plodovi. U praznicima tokom leta dominirju obredi vezani za značaj sunca i bilja, a tabu propisima izbegava se opasnost od vremenskih nepogoda. Jesen je vreme kada se ubiraju plodovi, vreme kada se sklapaju brakovi, koji jačaju i održavu jednu društvenu zajednicu. To je, ujedno, i granično vreme,kada se, po verovanju, kao i na početku i na kraju proleća, pojavljuju mitološka bića, čije su predstave ostale da žive u verovanjima nastalim u neka davna vremena.
Zvezdana Stanojević izvanredno uočava sve navedene elemente. Daje nam jezgrovit pregled najznačajnijih ritula, bilo da je o njima samo slušala od svojih starijih, ili ih i sama doživljavala, kao pripadnik kulture o kojoj piše. Vrednost ove knjige je, upravo u tome, što je autorka arhetipski vezana za temu koju pretstavlja čitaocu.
Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama koje joj daju posebnu poetiku proisteklu iz spoja pisane reči i vizuelnog izraza. Pored lepog stila, kojim je pisana, obiluje i obrednim frazama na vlaškom jeziku, što doprinosi autentičnosti njenog sadržaja.
Knjigom „Kalendar obreda Vlaha sa Homolja“, autorka promoviše kulturu svog naroda, a ujedno nam pruža mogućnost da među koricama knjige osetimo koliko lepote i draži ima jedan svet koji živi u skladu sa sobom i okolinom.
solarismediabor.rs