RTB BOR, EKOLOGIJA: TREĆE, SRAMNO „UBIJANJE“ KRIVELJSKE REKE

Nedavno, 17. juna, Kriveljska reka je ponovo zagađena zahvaljujući neodgovornosti odgovornih u rudniku „Cerovo“, reka je još jedanput elkološki „ubijena“…

Autor: Dragan Nikolić, dipl. inž, potpredsednik MZ Veliki Krivelj

Pre godinu dana, mi, Kriveljani pohvalili smo RBB Bor kako brine o ekologiji, pogotovo kada je u pitanju Kriveljska reka u delu od rudnika „Cerovo“ do Površinskog kopa „Veliki Krivelj“. Publikovano je to u listu Kolektiv i zaista je u tom periodu u reci bilo riba, žaba i rakova. Trebalo je skoro šest godina da se život u reci ponovo vrati posle zadnjeg hazarda koji se desio u noći između 6. i .7 decembra 2012. Prvi incident se desio u zimu 2007. godine kada se voda iz ekološke brane prelila u reku. Smatrali smo da je to prošlost, da se takvi incidenti više neće desiti i da se RBB drži važećeg Prostornog plana (PPPN) kada je u pitanju kvalitet voda. A u tom dokumentu je navedeno, a od ondašnjeg i sadašnjeg najvišeg rukovodstva RBB-a/RTB-a, i javno izrečeno, da pH vrednost (kiselost) vode u Kriveljskoj reci ne sme da se promeni ni za jedan poen i da ako se to desi proizvodnja na rudniku „Cerovo“ mora da stane i onda nastaje ozbiljna analiza i preispitivanje rešenja iz PPPN-a. Jednom rečju, očuvanje kvaliteta vodnih resursa je bio uslov za opstanak Krivelja na ovim prostorima. Važno je napomenuti da u vreme od otvaranja rudnika „Cerovo“ (1993. godina) do prvog zaustavljanja proizvodnje (2003. godine), od ukupno 10 godina, nije bilo nijednog ekološkog incidenta kada su u pitanju vode i da je onda ovaj projekat okarakterisan kao potpuno ekologiziorani projekat. Incidenti su se desili nakon toga i dešavaju se u fazi od kad je rudnik ponovo aktiviran.

Tako se, nedavno, nakon obilnih kiša, desio ponovo novi incident. Slike u prilogu od 17. juna ove godine jasno pokazuju stepen zagađenja Kriveljske reke sa rudnika „Cerovo“. Reka je ponovo ubijena. Da li je ovo moglo da se spreči, ko je kriv itd., sve su pitanja koja mogu da se postave, ali jedno je sigurno, u reci nema života  i trebaće mnogo godina da se ponovo vrati.

Ovde se postavlja glavno pitanje: Kako je moglo u periodu od otvaranja rudnika pa sledećih 10 godina da se održe visoki ekološki kriterijumi i parametri – a sada ne?

Pitanja ima mnogo, ali jedno je sigurno, ekologija više ne može da bude periferno pitanje. To nije zbog toga što mi želimo ili ne želimo, to je jednostavno važna stvar o kojoj svi moramo da razmišljamo na putu ka članstvo u Evropsku uniju kome valjda svi težimo. Uskoro nas očekuje i otvaranje poglavlja 27 koje tretira ovu oblast, a ovakva dešavanja, nažalost, ne pokazuju nikakav progres ni u razmišljanju ni u ponašanju. Akcenat u ovom poglavlju je posebno bačen na rešavanje problema zagađenja voda i to pre svega industrijskih, što je i ovde slučaj. On nije prisutan samo na našim kriveljskim prostorima već i dalje, do Timoka, Dunava i do delte Dunava u Crno more. Pristupni fondovi će nam biti na raspolaganju, pominje se da je Srbiji za rešavanje ovih probvlema potrebno 11 milijarde EUR-a, dok gospođa Tanja Mišković, koja aktivno učestvuje u pregovaračkom procesu i skrininzima sa EU kaže – da je potrebno mnogo više. Verovatno je u pravu.

U ovom slučaju, nije potrebno baš mnogo para, potrebna je volja, disciplina, odgovrnost i pre svega – poštovanje zakona i sprovođenje rešenje i principa iz planskih dokumenata. A mi Kriveljani, na čijim prostorima je skoncentrisano kompletno borsko rudarstvo, zbog ovoga i zbog mnogo drugih stvari kada su u pitanju obaveze prema nama ozakonjene važećim planskim dokumentima kao što je PPPN, sporazumi i sl., moraćemo da potražimo pravdu, i nažalost, uđemo u sudski proces sa RTB-om i RBB-om. Tražićemo i korporativnu i personalnu odgovornost, pa ako treba i do Strazbura. Imamo na to pravo, jer, pored ostalog, ugrožena su nam i osnovna ljudska prava. O tome i o drugim akcijama odlučiće Zbor građana koji će se brzo održati, nezavisno od potvrđene aplikacije MZ Krivelj za sastanak sa premijerom Vučićem u Boru ili Beogradu u sklopu  njegova akcije „Razgovor sa premijerom“.

IZVOR: Solarismediabor.rs